Иван Цанкар " Десетица " ( одговори на питања )

1. Ово дело сам доживео јако тужно, зато што је дечак имао јако тежак живот, размишљао сам о томе како је живот тог дечаке изгледао.

2. Приповеда се о једном јако тешком и тужном тренутку у животу, доживљавам је јако страшно зато што дечак жели да не живи више.

3. У улози приповедача ја дечак , сада се приповеда у прошлом времену, живи у интернату и иде у школу.

4. Радња почиње у тренутку када га мама оставља у интернату, дечак се налази у великој соби али пренатрпаној деца из те собе се нису хтела дружити са њим а и газдарица га није волела, и због тога мислим да је дечак имао тужно детињство.

5. Дечак није имао добар однос са другом децом, али није обраћао пажњу на то што га избегавају у друштву.

6. Газдарица је била висока и крупна сивих очију, дечак ни са њом није имао добар однос. Она је била добра према свима осим према њему другима је давала да једу али њему није.

7. Одлучује да крене у школу зато што је падала киша а он није имао где да се склони, било је облачно и падала је киша а људи су дечака гледали чудно.

8. Дечак доживљава школу досадном, плаши се деце која га задиркивају, пред школом и пред наставником се осећао као сиромах испред замка, школа је била дугачка и висока баш као дворац.

9. Током часа се осећао тужно, запажа га наставник због тога што није заинтересован за час, за време одмора постаје свестан своје немаштине.

10. Дечак реагује јако срећно зато што добија од маме десетицу, сазнајемо да су мама и син имали јако добар однос. У њему се одиграва срећа и радост, око њега се све почело мењати и сви су га гледали другачије.

11. Задња реченица се односи на прошло време, десетица добија значенје стара десетица.

 

Глаголски род (одговори на питања)

1.

Пишем песму.

Читам књигу.

Свирам клавир.

ПАДЕЖ → акузатив


2.

а ) Личим на тату.   ПАДЕЖ → акузатив.

б ) Размишљам о школи.  ПАДЕЖ → локатив

в ) Плашим се мрака.  ПАДЕЖ → генитив


3.

Пера се смеје.

Пера се смејао.

Пера ће се смејати.


4.

в) Уз непрелазне глаголе не може стајати именица у акузативу без предлога.

г) Уз прелазне глаголе стоји именица у акузативу без предлога.


5.

  тражити, (висити), испричати, (ићи), имати, (чучати), (цветати), урадити, слушати, (расти).

6.

Ја се мотам око њих двојице, више одмажем него помажем, прислушкујем њихов разговор, па се најзад толико осмјелим да сједнем сасвим близу, већ готов и да запиткујем.


7.

Мој отац кад трамвај вози,
на болесној стоји нози.
Стотине људи дневно
путује и ноге одмара,
стотине људи дневно
на ручак стигне брже,
стотине људи дневно
новине мирно отвара,
прстом на прозору шара,
смеје се и одмара...

ПРЕЛАЗНИ → вози, путује, одмара, отвара

НЕПРЕЛАЗНИ →стоји, стигне, шара

ПОВРАТНИ → смеје се.

Девојчица и крчаг ( одговори на питања )

1. Закључујем да има елементе легенде, бајке и обичне приче зато што има доста нестварних догађаја.

2. Девојчица из приче ме подсећа на Црвенкапу.

3. Замишљам је да има плетенице и белу сукњу, и мислим да има једанаест година.

4. Крчаг је носила својој болесној мами, док  је трчала саплела се о штене па му је дала воде кад је донела мами воду дошао је путник којем је дала воде.

5. Девојчица се понела зрело када је по ноћи отишла да мами донесе воду, своју несебичност и доброту испољава тако што иако је она била жедна воду је дала кучету и незнаном путнику.

6. Девојчица је награђена златним крчагом са седам драгих камења.

7. Њена мама је испала племенита када је својој ћерки дала воду иако је она била жедна, крчаг је променио боју када је њена мама учинила добро дело. Писац нам поручује да се свако добро дело награђује.

8. Понашао би се исто као она да ја неко мени драг у опасности.

9. У причи је невероватно да је крчаг мењао боје, крчаг је мењао боје кад је девојчица радила добра дела.

10. Због тога што драго камење сија исто као и звезде.

Глаголски вид (одговори на питања)

  1.

  писати → написати

   каснити → закаснити

   бацати → бацити

   викати → викнути

   угрожавати → угрозити


   2.

   За три године напокон су изградили кућу. Три године су градили кућу.

   Стално је осећао бол у грудима. Изненада је осетио олакшање.
   Читаво послеподне сам радила домаћи. Чим сам урадила домаћи отишла сам у парк.


   3.

   СВРШЕНИ  → су изградили, је осетио, сам урадила.

   НЕСВРШЕНИ → су градили, је осећао, сам радила.



   4.

   Снимаћемо филм два месеца. За два месеца снимићемо филм.

   Снимали смо филм два месеца. за два месеца снимили смо филм.

   Снимамо филм два месеца. Кад снимимо филм, прославићемо крај рада.

приповетка "Прва бразда ", Милован Глишић                                                                                                                                                                  "Лик удовице Мионе"                                                                                                                                                                У jеднoj кући на планини, живела је жена која се звала Миона. Миона је остала без мужа сама са троје деце.                        Миона је била једна добра, вредна и отресита жена. Од када јој је муж умро живела је јако тешко. Бавила се земљорадњом , све је радила сама, копала је, плевила и жела. Поред тога што се бавила земљорадњом била је и добра домаћица и била је врло паметна. Никоме се никада није жалила, а на самоћу и терет је навикла. Сви су јој се дивили због издржљивости и њеном труду око деце. Све је радила због своје децe, а Огњаново школовање је била жеља покојног Сибина. Децу је штедела од посла и увек су имали одећу као из најскупљих кројачница. Године су пролазиле Миона је била све старија, а деца су посао почела да преузимају за себе. Огњан је напунио петнаест година и почео да ради око земље, а Душанка је имала тринаест и помагала је око послова у кући. Када је Миона видела Огњанову бразду није могла да верује и почела га је хвалити. Њеној срећи тада није било краја, јер јој се сав труд исплатио и добила је свог домаћина.                                           Мионин живот је у почетку био тежак, али на крају  захваљујући њеном труду је све кренуло на боље.