Једног летњег дана моја породица и ја смо кренули на летовање бродом. Путовали смо једну целу недељу. На путу до места на које смо требали да идемо брод се насукао на једно мало острвце које је било пуно дрвећа и траве.
Када смо изашли из брода били смо јеко уплашени и размишљали смо само о томе како ћемо преживети. Мој тата и ја смо ишли да скупимо гранчице са којима ћемо запалити ватру. Док смо тата и ја скупљали гранчице моја мама и брат су тражили разно лишће и гране које би могли да искористимо да направимо камп. И тако смо ми лутали по острву док нисмо нашли једну малу пећину у којој би могли да преспавамо. Ујутру када смо се пробудили бацили смо се на прављење кампа, имали смо доста материјала мало сламе, мало траве, велико лишће и гране. Мој тата и ја смо правили зидове од грана и траве, а мама и брат су правили кров од сламе и лишћа. Када смо завршили морали смо да нађемо храну, пешачили смо јако пуно док нисмо нашли јабуке и кокосе. Покупили смо их у наше торбе и однели у камп, камп је био огроман па смо имали доста места за разне ствари и за кревете. Кревете смо направили од остатка грана, сламе и лишћа, чак смо направили и мали ковчег у ком ћемо да држимо храну и балоне са водом. Сутрадан смо ушли у брод да нађемо неке корисне ствари на пример требало нам је оружје да се одбранимо од вукова којих је било пуно острво, али када смо ушли у брод нашли смо једну малу веверицу коју смо припитомили и она је живела са нама у кампу. Мој тата је отишао да нађе још хране, док смо брат и ја правили оруђе са којим би могли да исечемо дрво узели смо један оштар камен и једну грану, ставили смо камен на грану и повезали смо их травом. Снашли смо се и за играчке ја сам направио лопту од мокрог песка који је био умотан у један велики лист, тако да нам није било досадно. Онда су ми почели недостајати пријатељи, али највише ми је недостајала моја кућа, тако да сам одлучио да направим сплав са којим смо могли да допливамо бар до неког брода на који би могли да се попнемо. Када сам га направио звао сам моју породицу да им саопштим да је време да идемо нашој кући. Укрцали смо се на сплав и кренули да весламо, тако смо путовали два дана док нисмо чули брод. Сви су постали срећни. Брод нас је приметио и зауставио се да би ми могли да се попнемо на њега, људи који су били у броду нису могли да верују да смо успели целих месец дана да преживимо на пустом острву. Довезли су нас на аеродром, чак смо добили и бесплатну карту за пут у Србију. Када смо стигли у Шид свима сам испричао шта смо моја породица и ја преживели. Од председника смо добили ордене за храброст и били смо у свим новинама широм света.
Све што смо преживели на пустом острво је било једно јако занимљиво искуство, и мислим да ни једно друго путовање неће бити узбудљиво као ово. Али нажалост, све је то био део моје маште.
