субота, 23. мај 2020.

Да сам се нашао на пустом острву

     Једног летњег дана моја породица и ја смо кренули на летовање бродом. Путовали смо једну целу недељу. На путу до места на које смо требали да идемо брод се насукао на једно мало острвце које је било пуно дрвећа и траве.
     Када смо изашли из брода били смо јеко уплашени и размишљали смо само о томе како ћемо преживети. Мој тата и ја смо ишли да скупимо гранчице са којима ћемо запалити ватру. Док смо тата и ја скупљали гранчице моја мама и брат су тражили разно лишће и гране које би могли да искористимо да направимо камп. И тако смо ми лутали по острву док нисмо нашли једну малу пећину у којој би могли да преспавамо. Ујутру када смо се пробудили бацили смо се на прављење кампа, имали смо доста материјала мало сламе, мало траве, велико лишће и гране. Мој тата и ја смо правили зидове од грана и траве, а мама и брат су правили кров од сламе и лишћа. Када смо завршили морали смо да нађемо храну, пешачили смо јако пуно док нисмо нашли јабуке и кокосе. Покупили смо их у наше торбе и однели у камп, камп је био огроман па смо имали доста места за разне ствари и за кревете. Кревете смо направили од остатка грана, сламе и лишћа, чак смо направили и мали ковчег у ком ћемо да држимо храну и балоне са водом. Сутрадан смо ушли у брод да нађемо неке корисне ствари на пример требало нам је оружје да се одбранимо од вукова којих је било пуно острво, али када смо ушли у брод нашли смо једну малу веверицу коју смо припитомили и она је живела са нама у кампу. Мој тата је отишао да нађе још хране, док смо брат и ја правили оруђе са којим би могли да исечемо дрво узели смо један оштар камен и једну грану, ставили смо камен на грану и повезали смо их травом. Снашли смо се и за играчке ја сам направио лопту од мокрог песка који је био умотан у један велики лист, тако да нам није било досадно. Онда су ми почели недостајати пријатељи, али највише ми је недостајала моја кућа, тако да сам одлучио да направим сплав са којим смо могли да допливамо бар до неког брода на који би могли да се попнемо. Када сам га направио звао сам моју породицу да им саопштим да је време да идемо нашој кући. Укрцали смо се на сплав и кренули да весламо, тако смо путовали два дана док нисмо чули брод. Сви су постали срећни. Брод нас је приметио и зауставио се да би ми могли да се попнемо на њега, људи који су били у броду нису могли да верују да смо успели целих месец дана да преживимо на пустом острву. Довезли су нас на аеродром, чак смо добили и бесплатну карту за пут у Србију. Када смо стигли у Шид свима сам испричао шта смо моја породица и ја преживели. Од председника смо добили ордене за храброст и били смо у свим новинама широм света.
     Све што смо преживели на пустом острво је било једно јако занимљиво искуство, и мислим да ни једно друго путовање неће бити узбудљиво као ово. Али нажалост, све је то био део моје маште.

петак, 22. мај 2020.

" Шала " Антон Павлович Чехов

1. Радња овог  дела почиње дескрипцијом ( описивање ) . Ведро, зимско подне...

2. Главни ликови су приповедач и Нађенка. Налазе се на високом брегу. Приповедач наговара Нађењку да се спусте низ високи брег. Она се осећа веома уплашено.

3. Док су се спуштали ветар око њих је хукао, снег их је штипао и нису могли да дишу. Након првог спуштања Нађењка је била сва бледа и збуњена. Највише ју је збунила приповедачева изјава љубави, посебно зато што је изговорена у тренутку највећег страха у току спуштања.

4. Изјава љубави за приповедача је шала а за Нађењку нада. Приповедач користи реч загонетка зато што ни сам није сигуран шта га је навело да је изговори, мада она није то исто за Нађенку.

5. Нађенка упорно жели да открије да ли је изјава љубави искрена и очекује да се понови.

6. Када је наступило пролеће све је било мирно и топло. Нађенка се осећа безбедно и вољено, а младић се осећао несигурно.

7. Завршава се тако да приповедач каже да је све ово била само шала, док је Нађењки то најлепша успомена, јер се осећала лепом и вољеном.

четвртак, 21. мај 2020.

" Зимско јутро "

1. Након слушања ове песме замислио сам да сам напољу и да се играм на снегу. Око се себе осећам зиму. Ова песма у мени буди срећу и тугу у исто време, зато што сам тужан што је зима прошла.

2.  Спада у описну песму. Мотив ове песме је опис зимског јутра. Однос између мотива, теме и наслова је узајаман зато што су међусобно повезани.

3. Уочавам четири песничке слике.

  1 - Писац описује детаље који утичу на хладно зимско јутро.
  2 - Писац описује како петао поздравља зимско јутро.
  3 - трећа слика појачава дах живота.
  4 - Писац описује пустош, мир и како је све под снегом и ледом.

4. Њихова улога је да дочарају како изгледа зимско јутро.

5. Стварају их ловац и петао тако што петао лупа крилом, а ловац прича промуклим гласом. Ловац је описан као погурен човек покривен копреном белом.

6. Прелаз из ноћи у рано јутро је описан тако да се ноћна кандила гасе а јутарњи дах пролеће долинама.

среда, 20. мај 2020.

Припрема за контролни.

1.

Радознале- атрибут
туристе- субјекат
у зоолошком врту- прилошка одредба за место
највише- прилошка одредба за начин
привлаче- предикат
шарени- атрибут
папагаји- објекат


2.

субјекатски скуп- радознали туристи                         објекатски скуп- шарене папагаје



3.

 није поштен-именски предикат

 је учио-глаголски предикат


4.

учитељици - објекат - датив

ружа- објекат - акузатив


5.

улици- прилошка одредба за место

напољу- прилошка одредба за место

недељу ујутро- прилошка одредба за време

гласније, добро - прилошка одредба за начин

пљуска - прилошка одредба за узрок


6.

После ће позвати моју маму и госпођу Риго, моју учитељицу.

Свети Сава, најмлађи син Стефана Немање први је српски просветитељ.


7.

Атрибути су: висока, мршава, кошчата.


8.

Милица је јуче пажљиво правила честитку Јовани два сата.


9.

Променљиве су: именице, придеви, заменице, бројеви, глаголи.

Непроменљиве су: прилози, предлози, везници, речце, узвици.


10.

властите- Аустралија, Суботица

заједничке- оловка, чешаљ

градивне - млеко, метал

мисаоне - лепота

збирне - деца, унучад

глаголске - учење


11.


лепог - мушки род - једнина - описни

оловна - женски род - једнина - градивни


12.

позитив:       јак,        висок,         мршав
компаратив: јачи,      вишљи,      мршавији
суперлатив: најјачи, највишљи, најмршавији


13.

добар - бољи - најбољи

зао - лошији - најлошији

мали - мањи - најмањи

велик - већи - највећи


14.

 а) личне заменице су: ја, он
     падеж: ја - номинатив, он - номинатив

 б) личне заменице су: тебе, њу
     падеж: тебе - акузатив , њу - акузатив

 в) личне заменице: она, себе
     падеж: она - номинатив, себе - акузатив


15.

а) Ставила сам тежак терет на себе.

б) Осврни се око себе!

г) Књигу увек треба да носите са собом.


16.

Бројна именица на -ица: седморица

Редни - четрнаести, двеста педесети

Основни - сто

Збирни - двадесеторо


17.

јој - падеж: датив - служба: објекат

седе браде - падеж: генитив - служба: објекат

Лара - падеж: номинатив - служба: субјекат

по шареном тепиху - падеж: датив - служба: прилошка одредба за место

мирним тоном - падеж: инструментал - служба: прилошка одредба за начин


18.

атрибути су: лукави, заносну, златну


19.

Прилошка одредба за место је: из чаробне лампе


20.

случајно - прилошка одредба за начин

сам залупила - предикат

врата - објекат

нехотице - прилошка одредба за начин

пробудила - предикат

брата - објекат


21.

Апозиција је: то забачено планинско село.


22.

Ђура Јакшић, наш познати песник, приповедач и сликар рођен је 1832. године.

Комшијски пас ме је поздравио лавежом.

У посету Основној школи " Милан Ракић " ишло је двадесет и пет ученика.


23.

ударајући у налетима - предикат

олујни - атрибут

ветар - субјекат

немилосрдно - прилошка одредба за начин

је шибао - предикат

озебле - атрибут

путнике - објекат


24.

Непроменљиве речи су: дуго, и, на, ох, баш, о, а


25.

Посетио ме је друг. - Посетиће ме друг.

У школи влада мир. - У школи је владао мир.

Сутра ћемо ићи на излет. - Данас идемо на излет.


26.

Сећи - инфинитивна основа - сек
Сећи - презентска основа - сеч

Радити - инфинитивна основа - ради
Радити - презенска основа - ради

Сести - инфинитивна основа - сед
Сести - презентска основа - седи


27.

прелазни: гледати, писати, слушати, читати

непрелазни: маштати, ходати, лебдети, сијати


28.

предикат је: је била прва - врста предиката: именски предикат

Предикат је: учи, нада се - врста предиката: учи- глаголски предикат - нада - глаголски предикат


29.

смеђих очију - генитив

" Арени " - датив


30.

ја - датив - мени
они - акузатив - њих
два - генитив - два
три - датив - трима


31.

придев: дугачким, род: женски, број: множина
придев: уско,         род: средњи, број: једнина
придев: витки,       род: мушки,  број: једнина


32.

бити - будем
гледати - гледали су
рећи - ће рећи
паднем - пасти


33.

Један крај лука дотицао је врх планине.
Други је нежно зарањао у море.
Али она сама није припадала ни планини ни мору.

34.

Возићемо се аутобусом.

У недељу смо обишли  Историјски музеј  .

Драги комшија, Вас је тешко изненадити.






























недеља, 17. мај 2020.

" У царству гусара "

1. Михијло Петровић Алас описује Острво корњача тако што говори да је јако стрмо и да када гледаш из даљине доста личи на корњачу којој је глава окренута ка западу, а источни крај би представљао реп који је био опружен по води.

2. У време гусара једино пристаниште Бас Тер је имало велики улаз у ком је био урезано доста дубок од ветрова и бура заштићен морски залив. Ни на ком другом месту брод не може прићи обали, због подводних стена, којима је острво окружено као увек будним стражарима.

3. Подсећа ме на сцену из  филма " Пирати са Кариба ".

4. Из овог одломка могу да сазнам о разним биљним и животињским врстама за које нисам раније чуо.

5. Јако му је привукло пажњу дрво са јабучицама. Фама је била да спавање у хладовини тог дрвета доноси смрт.

6. За становвнике Тортуге је божанско дрво била банана. Важно им је због тога што су од бананине коре правили постеље и говорили су да је много удобније од перија.

7.Постаје значајно у шеснаестом веку зато што је постало страшило за све друге државе.

среда, 13. мај 2020.

Контролни задатак

1.

глаголи свршеног вида: остарити, питати, запевати, млатнути, упитати, прићи.

глаголи несвршеног вида: млатити, певати, спавати, ићи.


2.

прелазни глаголи: купити, цртати, шити, рећи, каснити, кренути.

непрелазни глаголи: седети, летети.


3.

предикати су: пита, чупкам, гледам.

број предикатских реченица: 3

сви глаголи се налазе у презенту.


4.

ја будем                            ми будемо

ти будеш                           ви будете

он, она, оно буде             они буду


5.

а) стижемо

б) био сам

в) вуку

г) певаћете

д) плесала је


6.

ићи: инфинитивна основа ид, презентска основа иде.

захвалити: инфинитивна основа захвали, презентска основа захвали.

красти: инфинитивна основа крад, презентска основа краде.

ловити: инфинитивна основа лови, презентска основа лови.


7.

а) неизлази - не излази

б) не ћу - нећу

в) неслажемо - не слажемо

г) не ћемо - нећемо


8.

а) предикат: бићемо

глаголски облик: футур 1

инфинитив: бити

б)

предикат: хоће

глаголски облик: презент

инфинитив: хтети

в) предикат нису били

глаголски облик: перфекат

инфинитив: бити


9.

мислила сам- перфекат, нећу успети - футур 1, нећу испунити- футур 1, сам - презент, ћу дипломирати - футур 1, постајем - презент, имам - презент, верујем - презент, ћу успети - футур 1.


10.

променљиве речи: школе, дворишту, дечаци, играју, девојчице, навијају.

непроменљиве: иза, у, весело, а.


11.

данас - именица

идем - глагол

у - предлог

биоскоп - именица

после - предлог

шестог - број

часа - именица


12.

а) властите: Павле, Огњен

б) градивне: блата, песка

в) заједничке: другови, тврђаву

г) збирне: камења


13.

непроменљиве речи: сад, јуче, хеј, ипак, испод, да, али, иза.


14.

162 - сто шездесет и два

18 - осамнаест

XXXI - тридесет и један

400 - четири стотине


15.

а) основни: дванаест, тридесет један

б) редни: шести, шестстоти

в) збирни: педесет четворо, двеста осамдесет седморо.


16.

Земун - Земунски                                               Марко - Марков

хемија - хемијски                                               Марија - Маријин

Крушевац - Крушевачки                                   Златибор - Златиборски

историја - историјски                                        Америка - Амерички


17.

а) описни: жут, стар

б) градивни: сребрн, челични

в) присвојни: дедин, школски

г) временски: синоћни, ондашњи

д) месни: овдашњи, горњи


18.

а) Ја се не борим против никога.

б) Нисам о томе разговарао с никим.

в) Немој мислити о мени, мисли о себи.


19.

позитив: блистава, компаратив: блиставија, суперлатив: најблиставија

позитив: шарени, компаратив: шаренији, суперлатив: најшаренији

позитив: мала, компаратив: мања, суперлатив: најмања


20.

гледати - глаголски вид: несвршени, глаголски род: прелазни

летети- глаголски вид: несвршени, глаголски род: непрелазни

научити- глаголски вид: свршени, глаголски род: прелазни

спријатељити се- глаголски вид: свршени, глаголски род: повратни

трчати- глаголски вид: несвршени, глаголски род: прелазни


21.

стићи - инфинитивна основа: стиг, презентска основа: стиће

покушати- инфинитивна основа: покуша, презентска основа: покуша

угасити- инфинитивна основа: угаси, презентска основа: угаси

јести- инфинитивна основа: јед, презентска основа: једе


22.

а) хтели смо.

б) секу.

в) тресао је.

г) ћеш читати.











понедељак, 11. мај 2020.

Домаћа лектира " Хајдуци " Бранислав Нушић

Аутор : Бранислав Нушић

Књижевни род : епика

Књижевна врста : роман

Ликови: Жика Дроња, Миле Врабац, Сима Глуваћ, Лаза Цврца и Чеда Брба, наставник географије, магарац.


     Мој омиљени лик из лектире " Хајдуци " је лик Сима Глуваћ. Он ми се јако допао због тога што је јако смешан и забаван.
     Једном када су ишли у школу он се правио да је глув и да ништа нечује, само је лупао глупости како би му поверовали. Наставник га је ухватијо да лаже и назвао доктора, доктор га је питао како му се зову мама и тата он је опет причао нешто што нема везе са питањем. Наставник је рекао доктору да ће га они шибом истући и Сима је рекао како од једном боље чује али само на једно уво, онда је професор рекао да ће добити само пола батина и Сима је од једном прочуо и на друго уво због тога је добио надимак Глуваћ. Када је једном Чеда Брба питао да ли ће неко ићи са њим у хајдуке Глуваћ је први рекао да ће ићи. Док су путовали у шуму Чеда је рекао да нико не прича, али Глуваћ није престајао да прича. Кад су нашли одлично место за камп свако је показивао шта има од хране и оружја Глуваћ је понео парче хлеба и марамицу, а од оружја иглу, хлеб је понео како би јео, а марамицу како би се обрисао око уста. Увече су уловили магарца који је на крају постао члан њихове дружине, око ватре је причао свако своју измишљену причу, а Глуваћ је причао једну причу о младом козару који је чувао козе, док је лежао у хладу види једну равну плочу и попе се на њу када се попео видео је да на стени расте један велики лепи цвет. Једно његово јаре је хтело да обрсти цвет али козару беше жао па узе јаре под мишку и остави цвет, од тог дана козар свако јутро оде на реку и цвету донесе воду и залије га. Тако је он сваки дан заливао цвет и када је цвет довољно нарастао убрао га је и однео краљевој кћи и они су се оженили. Док су хватали магарца Глуваћ и Чеда су скочили на магарца и ухватили га, такође он је помагао Чеди у борби против Матамуте. Матамута је био најјачи дечак у школи па је то наљутило Чеду и он се борио са њим а Глуваћ је био на његовој страни зато што је био Чедин најбољи друг. Сима ми се највише допао зато што је све у вези са њим било смешно и интересантно.
     Ова лектира ми се јако допала и сигурно би је прочитао још неколико пута.


     

среда, 6. мај 2020.

Футур ( одговори на питања )


1.

Бити

1. ћу бити / бићу                1. ћемо бити / бићемо

2. ћеш бити / бићеш            2. ћете бити / бићете

3. ће бити / биће               3. ће бити / биће

Хтети

1. ћу хтети / хтећу             4. ћемо хтети / хтећемо

2. ћеш хтети / хтећеш          5. ћете хтети / хтећете

3. ће хтети / хтеће            6. ће хтети / хтеће



2.

Глаголи су: ћу устати, доручковати и урадити.



3.

Једнина                         Множина

нећу играти                 нећемо играти           

нећеш играти              нећете играти

неће играти                 неће играти


4.

 б) Футур 1 се гради од инфинитива и облика презента помоћног глагола хтети.



5.

Глаголи су: видећете, почеће, ће разумети, ће значити.


6.

Доћемо и помоћемо ти.

Састаћемо се с њим и рећемо му истину.

Разговараћемо и договорићемо се.


7.

Правилно су написани: лежаћеш, ће доћи, ћете путовати.