" Једна шаљива згода из школе "

     Ујутру када сам кренуо у школу мислио сам да ће тај дан бити досадан као и сви други. али тада на физичком се догодило нешто јако смешно.

    На часу физичког наставник нас је поделио у две групе да играмо фудбал, у мојој екипи су били моја два најбоља друга Аки и Алекса и моја два добра друга Огњен Марић и Огњен Маленић. У противничкој екипи су били сви остали дечаци из разреда, цело време смо водили док се није десило нешто баш лоше. Мој друг што је био голман се повредио, морали смо да наставимо без голмана. Противнички тим је некако успео да нас стигне. Ми смо затражили тајмаут, договарали смо се шта ћемо и како ћемо, док нисмо смислили план како да дамо гол. Изашли смо на терен и стали онако како смо се договорили, два играча су ишли са лоптом на наш гол. Ја сам узео лопту и додао Акију, он је предриблао једног и додао лопту Алекси, Алекса је додао лопту Огњену Марићу. Две секунде пре краја Огњен ја кренуо да шутне лопту. Судија је ставио пиштаљку у уста, сви смо мислили да ће Огњен да погоди гол, али је у задњој секунди пао преко лопте. Наравно, није се повредио и сви смо се насмејали.

     Чак и када мислите да ће вам дан бити досадан, ипак може да се деси нешто што ће вас насмејати и урезати вам се у сећање

    

Перфекат (одговори на питања)

1.

Одморити се :

ја ↔ ја сам се одморио

ти ↔ ти си се одморио

Пера ↔ Пера се одморио


2.

Глаголи у перфекту су:  устао сам, oпрао, обукао се и доручковао.


3.

Нисам играо                Нисмо играли

Ниси играо                  Нисте играли
                   
Није играо                   Нису играли
Није играла
Није играло



4.

Перфекат се гради од облика презента помоћних глагола јесам и радног глаголског придева.


5.

Била је, бојао сам  се, је знала, није волела, била је, уздрхтао сам, је ошинула, сам устао.


6.

обути се → обуо сам се                            обувати се → обуо сам се

стићи → стигла сам                                  стизати → стизала сам

обрадовати се → обрадовала се              обрадовати се → обрадовао сам се


7.

 Нису дошли, нису се ни јавили.




                                                                                         

" Успомене доживљаји и сазнања " Милутин Миланковић

1. Мој омиљени предмет у школи је историја. Историју волим зато што је јако интересантна и пуно се може научити о прошлости.

2. Миланковић се сећа на почетку трећег разреда разочарања, нових наставника и нових предмета. Нису му били интересантни историја и географија, зато што га нису занимали и били су му досадни.

3. Његово одељење је било јако лоше зато што су сви били двојкаши осим Милутина Миланковића. У трећем разреду није много учио, то говоре његове оцене два добра и два врло добра.

4. У четвртом разреду се заинтересовао за хемију. За Божић је хтео да добије прибор за хемију. То указује да је рано почео да се интересује за науку.

5. На то је утицало његово заинтересованост и жеља да постане научник.
"Али директор оста при свом суду, а кад се заврши семестар, даде ми највишу оцену. Тај успех омили ми математичку науку."

Презент и презентска основа ( одговори на питања )

1.

Глаголи у овим реченицама су : Радиш, трчим, журим.

2.

ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВА - живи, спава, пише.

ИНФИНИТИВНА ОСНОВА - живe, спава, писа.

3.

пећи - пеку

тући - туку

обући - обуку

4.

Изговорити: 

једнина : изговорим, изговориш, изговори.

множина : изговоримо, изговорите, изговарју.

Изговарати: 

једнина: изговарам, изговараш, изговара. 

множина: изговарамо, изговарате, изговарају.


Падати:

једнина: падам, падаш, пада.

множина: падамо, падате, падају.


Пасти:

једнина: паднем, паднеш, падне.

множина: паднемо, паднете, падну.

5.

б) Глаголи у презенту разликују род.

6.

глаголи су: подигнем, повучем,пободем, набијем.

подигнемо - подигне

повучемо - подвуче

пободемо - пободе

набијемо - набије


7.

лећи - легну

сести - седну

лежати - леже

седети - седе

стићи - стижу

вући - вуку


8.

немам, негодовати, неволети, не дам.


9.

размишљати.

Душан Васиљев " Домовина " ( одговори на питања )

1. За мене је домовина моје родно место. За њу ме веже моја породица и моји другови и моји преци.

2. Најупечатљивије осећaње је љубав према домовини, али и понос.

3. У прве две строфе доминира мотив љубави, најпре према самој домовини, а потом се шири на све што још живи у њој као и на оно што нас је напустило.

4. Прва два стиха говоре како домовина није само територија која нас границама држи да не одлазимо, већ је наша постојбина, земља наших предака, нас и као такву је требамо волети, поштовати и чувати.

5. Лирски субјекат истиче да је домовина смисао нашег живота поредећи га са родбинским и пријатељским везама које у њој имамо, радошћу коју делимо са најмилијима и загрљајем мајке који нас увек утеши и од свега штити.

6. Последњи стих у песми може да значи да ми сами одређујемо шта домовина нама значи и ми можемо да се потрудимо да то и испунимо. Сновима су блиске и жеље и тајне и наше бајке. 

Милован Данојлић " Шљива " ( одговори на питања )

1. Јако ми се допало како писац описује дрво шљиве. Дрво шљиве је приказано као права особа.

2. Због тога што крајем априла шљива добије цвет. Препознајем стилску фигуру персонификацију. Шљива ме подсећа ме на праву особу.

3. У јуну се формира плод и почиње да зри. Тада се шљива осећа клонуло. Шљива се тада осећа уморно. Прва строфа се завршава поређењем. Та стилска фигура упоређује шљиву са волом.

4.Шљива се прво осећа тешко али одједном осети олакшање. Шљиви у јесен опада лишће, а преко зиме мирује до пролећа. Мислим да је загледана у даљину због тога што јој је досадно. Размишља о томе како ће проћи зима.
 

Инфинитив и инфинитивна основа ( одговори на питања )

1.

1. Одредити време и простор за учење.

2. Направити план учења.

3. Подвлачити или другачије означавати битне информације.

4. Преслишавати се кроз понављање суштине лекције.


2.

1. Радим, радио сам, радићу, радити.

2. Плели смо, плешћемо, плести, плетемо.

3. Ићи, ишла сам, ићи ћу, идем.


3.

б) Инфинитив је нелични глаголски облик, јер глаголи у инфинитиву не разликују лица.


4.

Глаголи су: учио, је заборављао, мораш, вадиш, су пошли.

инфинитив: учити,заборавити, морати, вадити, поћи.

5.

Рећи, имати, прећи.

6.

певати → пева

сести → сед

стићи → стиг

гледати → гледа

јести → јед


7.

Паднем → пасти

Нађем → наћи

Смејем се → смејати се

Падам → пасти

Налазим → наћи

Иво Андрић " Мостови " ( одговори на питања )

1. Јако ми се свидело то што писац описује мостове. Посебно ми значи један мали мост близу моје улице то је мостић изнад Шидине. Његова ограда је зелено жуте боје и он спаје две стране пута. Преко њега морам прећи када идем у школу.

2. Андрић доживљава мостове као једну од најлепших и највреднијих грађевина коју човек може да створи. Писац види њихов смисао у томе што се на том месту укрштају све људске потребе и да никад нису прављени тајно или из зле намере.

3. Размишља о сарајевским, шпанским и римским мостовима. Саграђени су од камена и дрвета. Уочавам епитете, поређења и персонификацију. Њима се постиже улепшавање мостова и њима писац покушава да нам дочара своје виђење и доживљај истих.

4. Сви мостови су му важни зато што их све подједнако цени. Доводи у везу доброту и марљивост људи који су градили те мостове.

5. Његову пажњу су највише добили турски,швајцарски, сарајевски, римски и шпански. Писац посебно издваја сарајевски мост на Миљацки. Мостове описује и као јако битне за људску историју. На основу описа тих мостова сазнајем да имају бурну и дугу историју, препознајем временске прилике у тим земљама и њихову истрајност, дугорочност. Андрић је волео да путује и кроз ове описе видимо и његов доживљај и повезаност са тим земљама.

6. Он види смисао у мостовима зато што они повазују људе. Разумем је као да мостови спајају људе.

  

Бранислав Нушић " Кирија " ( одговори на питања )✍📜📔

1. Пробудило је у мени тугу и у исто време срећу. У мени су се мењала осећања, на пример био сам тужан када отац није имао да газди плати кирију, а био сам срећан када су они ишли на своје замишљено путовање.

2. Ликови овог драмског дела су: отац, мајка, старија ћерка, млађа ћерка, старији син, млађи син, извршитељ, адвокатски писар, жандарм, сазнао сам да су неки од њих добри а неки мало лоши.

3. Отац их води где они желе зато што други људи иду на путовања а они не, оца мучи то што нема новца да им плати право путовање.

4.Деца су јако срећна због очевог предлог и одмах крећу да се пакују. Мајка је ту идеју сматрала бесмисленом, иако отац зна да ће деца бити срећна зато што иду на путовање, макар и замишљено. Отац зна то да мора да плати кирију, односно да није платио кирију за пет месеци, а његова жена то није знала. Отац је инсистирао да сви пођу да би схватили да није тако лоше ако немаш новца за право путовање.

5. Деца су паковала кофере и стално су долазили да питају шта смеју да носе. Носили су куцу Хектора, меду, капуте, кошуље... На почету се деца описују као да немају одећу, а на крају пакују капуте, кошуље.

6. Деца реагују разочарано кад им отац каже да путују кобајаги. Њихово осећање се променило јер је отац то путовање учинио занимљивим.

7. Пролазе кроз Земун, Врање, Италију и Швајцарску. Отац их описује врло лепим и то се деци јако допало. Стварно је то да се у Италији налази торањ у Пизи. На комичан начин је приказано то шо путују замишљеним возом и говоре трупа-труп. Отац Италију и Швајцарску описује већим и лепшим од Земуна и Врања.

8. Када се врате са путовања у кућу им улазе жандар и чиновник, од једном сви постају забринути. На долазак чиновника родитељи реагују уплашено а деца збуњено. Отац је отаџбину описао јако лепом. ''Што ће нам Монблан и Бонифације шта ће нам Квиринал и Лаго Мађоре? У нашој отаџбини нас чекају братски загрљаји финанси, цариници, порезници и егзекутори''. Отац воли отаџбину иако свим тим људима мора да плати дугове, а новац нема.

Човек и клима ( одговори на питања ) 🌎

1. Који су главни извори загађења ваздуха ?

2. Које су атмосферске непогоде ?

3. Које су последице глобалног загревања ?

4. Шта су киселе кише и како негативно утичу на живот на Земљи ?

5. Шта су озонске рупе и како делују на живи свет на земљи ( објасни ) ?

6. Како да заштитимо атмосферу ?


1. Главни извори загађења ваздуха су: развој друштвених услова за живот и брз пораст броја становника на Земљи.

2. Атмосферске непогоде су: екстремне температуре, суша, интензивне падавине, јаки ветрови, електрична пражњења.

3. Под глобалним загревањем подразумевамо веома велико загревање целе Земљине површине које изазива топљење наслага леда на Антарктику, Арктику и Гренланду. Ово повећање температуре и топљење леда, довело је до повећања светског мора.

4. Киселе кише су падавине које су загађене различитим штетним и отровним материјама. Због киселих киша на Земљи умиру рибе, загађују воду, изумиру шуме.

5. Озонске рупе су места у озонском омотачу која пропуштају штетно ултраљубичасто зрачење Сунца. Њихова појава у ваздушном омотачу ја штетна за здравље људи, ово зрачење код људи може да изазове различита оштећења ока, слабљење имуно система, па чак и болести коже, развој биљака ће бити успорен а са тиме ће опасти и приноси, многе биљке и животиње на пример пингвини ће изумрети.

6. Да би се могао наставити развој света и да бисмо сачували планету потребно је увођење нових технологија, постављање филтера и пречишћивача у димњаке помоћу њих се смањује испуштање отровних и штетних материја у атмосферу.

климатски чиниоци и типови климе ( одговори на питања )

1. Шта је клима?

2. Наведи климатске чиниоце.

3. Објасни како сваки од климатских чиниоца утиче на промену климе.

4. Који типови климе су заступљени у ком топлотном појасу?

5. Наведи особине сваке климе.


1. Клима је просечно стање атмосфере изнад неке области.

2. Климатски чиниоци су:
   
удаљеност од екватора
распоред копна и мора
морска струја
рељеф
ветар
биљни покривач
утицај човека

3. Удаљеност од екватора: са повећаљем удаљености од екватора, сунчеви зраци падају под све маљим углом и бивају све дужи. Због тога се идући од екватора према Северном и Јужном полу, температура на Земљи се снижава. Распоред копна и мора: области које су под већим утицајем мора имају умерено топла лета и благе зиме, удаљавајући се од мора, идући према унутрашњости континената, примећујемо да је утицај мора све слабији. Области које су под већим утицајем копна имају жарка лета и хладне зиме, па су и разлике у температури током године веће. Морска струја и ветар: ветар утиче на климу тако што покреће морске струје и на тај начин се загревају или хладе околно море и ваздух.Топле струје помоћу ветра доносе топлоту из топлих мора, па обале до којих допиру имају вишу температуру ваздуха и већу влагу. Рељеф: Надморска висина утиче на тепмпературу и количину падавина, са повећањем надморске висине температура опада. Биљни покривач: ублажава колебање температуре ваздуха, не само у току дана већ и током године. Области које су покривене биљкама спорије се загревају и хладе, у пределима који нису покривенуни биљкама ту се земља брже загрева и хлади. Утицај човека: услед загађивања атмосфере, долази до климатских промена на локалном нивоу и на читавој планети.

4.

Жарки појас: екваторијалну, тропску, монсунску и пустињску.

Умерени топлотни појас: средоземну, океанску, континенталну и умерено континенталну.

Хладни топлотни појас: субполарну и поларну климу.


5.

Екваторијална клима је заступљена у области око екватора. Тропска клима је заступљена у областима које се налазе северно и јужно од екватора. Монсунска клима је карактеристична у областима где дувају ветрови. Пустињска клима је заступљена у областима око северног и јужног повратника. Средоземна клима је заступљена у областима уз обале Средоземног мора, по ком је и добила име. Океанска клима је карактеристична за области које су под утицајем западних ветрова и топлих морских струја Атланског и Тихог океана. Континентална клима је заступљена у унутрашњости континента. Умерено континентална клима заступљена је у областима Севере и Јужне Америке, Европе и Азије, и на местима до 1000 m надморске висине. Планинска клима је заступљена у планинским пределима из жарког појаса изнад 4000 m а у умереним појасевима изнад 1600 m. Субполарна клима заступљена је око поларника, на крајњим северним и јужним деловима континената. Поларна клима заступљена је око Северног и Јужног пола, то је најсуровија клима на Земљи.