1. Пробудило је у мени тугу и у исто време срећу. У мени су се мењала осећања, на пример био сам тужан када отац није имао да газди плати кирију, а био сам срећан када су они ишли на своје замишљено путовање.
2. Ликови овог драмског дела су: отац, мајка, старија ћерка, млађа ћерка, старији син, млађи син, извршитељ, адвокатски писар, жандарм, сазнао сам да су неки од њих добри а неки мало лоши.
3. Отац их води где они желе зато што други људи иду на путовања а они не, оца мучи то што нема новца да им плати право путовање.
4.Деца су јако срећна због очевог предлог и одмах крећу да се пакују. Мајка је ту идеју сматрала бесмисленом, иако отац зна да ће деца бити срећна зато што иду на путовање, макар и замишљено. Отац зна то да мора да плати кирију, односно да није платио кирију за пет месеци, а његова жена то није знала. Отац је инсистирао да сви пођу да би схватили да није тако лоше ако немаш новца за право путовање.
5. Деца су паковала кофере и стално су долазили да питају шта смеју да носе. Носили су куцу Хектора, меду, капуте, кошуље... На почету се деца описују као да немају одећу, а на крају пакују капуте, кошуље.
6. Деца реагују разочарано кад им отац каже да путују кобајаги. Њихово осећање се променило јер је отац то путовање учинио занимљивим.
7. Пролазе кроз Земун, Врање, Италију и Швајцарску. Отац их описује врло лепим и то се деци јако допало. Стварно је то да се у Италији налази торањ у Пизи. На комичан начин је приказано то шо путују замишљеним возом и говоре трупа-труп. Отац Италију и Швајцарску описује већим и лепшим од Земуна и Врања.
8. Када се врате са путовања у кућу им улазе жандар и чиновник, од једном сви постају забринути. На долазак чиновника родитељи реагују уплашено а деца збуњено. Отац је отаџбину описао јако лепом. ''Што ће нам Монблан и Бонифације шта ће нам Квиринал и Лаго Мађоре? У нашој отаџбини нас чекају братски загрљаји финанси, цариници, порезници и егзекутори''. Отац воли отаџбину иако свим тим људима мора да плати дугове, а новац нема.
Нема коментара:
Постави коментар